Efferent innervatsiya. Xolinergik sinapslarga ta’sir etuvchi dorilar
8000 so'm

Slayd 1
Эфферент иннервация. Холинергик синапсларга таъсир этувчи дори воситалар
Slayd 2
Эфферент иннервация. Холинергик синапсларга таъсир этувчи дори воситалар таснифи, таъсир механизмлари ва қўлланилиши, ножўя таъсирлари тўғрисида тушунча. М-Н холиномиметиклар. М-холиномиметиклар.
Маъруза вазифалари
Slayd 3
ЭФФЕРЕНТ (марказдан қочувчи) нерв толалари 2 та катта гуруҳга бўлинади:
ВЕГЕТАТИВ НЕРВ СИСТЕМАСИ(ички аъзолар, томирлар, безлар, силлиқ мушакларни фаолиятини бошқаради. Уни бошқача автоном, вицерал нерв системаси деб аталади).
СОМАТИК НЕРВ СИСТЕМАСИ(таянч ҳаракат системасини бошқаради, скелет мушаклари фаолиятини бошқаради).
Ганглийларни (нейронларни тўпланиш жойи) жойлашиши – хар хил:симпатик нерв толалариники орқа миядан чиқиши жойида, паравертебрал занжир ҳосил қилади (трункус симпатикус). симпатик нерв толаларини ганглия олди калта, ганглиядан кейингиси узун.
Slayd 4
Вегетатив нерв системаси
СИМПАТИК НЕРВ ТОЛАЛАРИ орқа миянинг кўкрак-бел (С 8, Tn-1-12, L-1-3) сегментларидан
Slayd 5
Вегетатив нерв системаси
ПАРАСИМПАТИК НЕРВ ТОЛАЛАРИ краниал (бош мия) (111, V11, IХ, X) ва орқа миянинг сакрал кисмларидан чикади.
Slayd 6
Парасимпатик нерв толаларники аъзо танасида ёки унга яқин жойда бўлади. Ганглия олди ва орқа толаларнинг узунлиги хар-хил: парасимпатикда ганглия олди узун, ганглиядан кейингиси калта.
Slayd 7
ФИЗИОЛОГИК ФУНКЦИЯЛАРИДАГИ ФАРКЛАР
Соматик нерв системаси вегетатив нерв системасидан ҳам анатомик, ҳам физиологик жиҳатдан ўзгача.Соматик нерв толалари орқа миянинг олдинги шохларидан ва бош миядан чиқувчи баъзи нерв марказларидан бошланади. Марказдан то кўндаланг тарғил (скелет) мушакларгача узилмайди, яъни уларда ганглия йўқ. Бу нерв толаларнинг охирида ацетилхолин ажралади, шунинг учун уларнинг хаммаси холинергик нервлардир. Нерв-мушак синапсларининг постсинаптик мембранаси Н-холинореактив структурага эга. Функцияси жихатдан соматик нервлар таянч-ҳаракат системаси асосан кўндаланг тарғил мушаклар ва инсон ихтиёрига буйсинади, бўғинларни иннервация қилади.
Slayd 8
симпатик нерв толаларининг охирида нейроэффектор синапсларида норадреналин ажралади.
•парасимпатикда ацетилхолин ажралади. Нерв охирида норадреналин ажралса унда II нерв толаси адренергик, ацетилхолин ишлаб чиқарса холинергик деб аталади.
Демак, ганглия ортидаги нерв толаси симпатик нервларда андренергик, парасимпатикда – холинергикдир
Slayd 9
ФИЗИОЛОГИК ФУНКЦИЯЛАРИДАГИ ФАРКЛАР
Симпатик ва парасимпатик нерв қўзғалганда қарама-қарши ёки бир-бирига зид ўзгаришлар юзага келади. М-н: симпатик қўзғалса қорчиқ кенгаяди, парасимпатик қўзғалса у тораяди ва хоказо…
Slayd 10
М-холинорецепторлар нейроэффектор синапсларнинг постсинаптик мембранасида, парасимпатик нерв толаларининг постганглионар қисмини тугаган жойда, аъзода жойлашган, ҳамда. МНСнинг пўстлоқ қисмида ва ретикуляр формацияда жойлашган. Умуман М-холинорепторларнинг гетерогенлиги аниқланган, чунки фармакологик воситаларга уларнинг сезгирлиги бир хил эмас.
ХОЛИНЕРГИК СИНАПСЛАРГА ТАЪСИР ЭТУВЧИ ВОСИТАЛАР
Slayd 11
N-xolinoreseptorlar barcha gangliyalarning postsinaptik membranasida, buyrak usti bezining miya qismida, sinokarotid zonada, nerv-mushak sinapslarining postsinaptik membranalarida (somatik nerv oxirida) hamda MNS (neyrogipofiz)da joylashgan.
N-xolinoreseptorlarning turli xil moddalarga sezgirligi har xil. Masalan, gangliyadagi va skelet mushaklaridagi xolinoreseptorlar sezgirligi turlicha bo‘lganligi sababli, unga ta’sir etuvchi dorilar alohida ganglioblokatorlar va miorelaksantlarga ajratiladi.
Slayd 12
Фармакологик воситалар холинергик синапслардан қўзғалиш импульсларини ўтказилишини қуйидаги босқичларига таъсир этишлари мумкин:
АХ синтезига
Медиаторларни ажралишига
Холинорецепторлар билан АХни бирикишига
АХ гидролизига
Пресинаптик мембранага парчаланган АХ-дан ҳосил бўлган ҳолинни қайта сўрилишига
Slayd 13
Холинорецепторларга таъсир этувчи моддалар икки хил бўлади
Холинорецепторларни қўзғатувчи (миметиклар).
Холинорецепторларни блокловчи (литиклар).
Холинэргик синапсларга таъсир кўрсатувчи дорилар таъсири йўналишларига қараб қуйидаги гуруҳларга бўлинади:
М-ва Н-холинорецепторларга таъсир этувчи дорилар:
М-ва Н-холиномиметиклар (ацетилхолин, карбохолин).
М-ва Н-холинолитиклар (циклодол).
Антихолинэстераз воситалар (физостигмин салицилат, прозерин, галантамин гидробромид,фосфакол).
М-холинерецепторларга таъсир этувчи дорилар:
М-холиномиметиклар (пилокарпин гидрохлорид, ацеклиндин)
М-холинолитиклар (атропин сульфат, платифиллин гидротартрат, скопаламин гидробромид, метацин).
Н-холинорецепторларга таъсир этувчи дорилар
Н-холинорецепторларни қўзғатувчилар(Н-холиномиметиклар цитотон,лобелин)
Н-холиноблокаторлар:
Slayd 14
АЦЕТИЛХОЛИН ва унинг ҳосилалари киради.
АХ холинергик синапсларда медиатор вазифасини ўтайди.
У холин ва сирка кислотасининг мураккаб эфири, таъсири қисқа бўлганлигидан дори сифатида қўлланилмайди. Фармакология ва физиологияда экспериментларда қўлланилади.
АХ холинорецепторларга тўғридан-тўғри (бевосита) қўзғатувчи таъсир этиб, М-ва Н-холинорецепторларни қўзғатади, лекин М-холинорецепторларни қўзғалишида юзага келадиган ўзгаришлар устунлик қилади, яъни парасимпатик нервларни қўзғатгандаги ўзгаришлар юзага келади
М-ва Н-холинорецепторларни стимулловчи воситалар (М-ва Н-холиномиметиклар)
Slayd 15
Slayd 16
Aккомодация (кўзнинг турли масофадаги нарсаларни очиқ равшан кўришга мослашуви, яқиндаги нарсаларга қараганда кўз гавхари шарга ўхшаб қавариқ шаклда, узоқдаги нарсаларга қараганда чўзилиб, текис юзали шаклга киради). Ёш улғайган сари кўз гавхарининг эластиклиги ўзгаради. 60-65 ёшида кўзнинг мослашиш қобилияти йўқола бошлайди.
Slayd 17
Қорачиқ айланма мушакларини қисқартиради – миоз, Сўлак-безларининг фаоллиги ошади, суюқ ва кўп сўлак ажралади.
Slayd 18
Бронхларнинг секрецияси ортиб, силлиқ-мушаклари қисқаргани учун нафас олиш қийинлашади
Slayd 19
Брадикардия, қон босимини пасайиши ва юрак ўтказувчанлиги сусайиши кузатилади.
Slayd 20
Меъда-ичак тракти безларининг секрецияси ва перистальтикаси ошади (диарея), ўт пуфаги ва ўт йўллари қисқаради
Slayd 21
Пешоб пуфаги, бачадон ва тўғри ичак қисқаради, хоҳишидан ташқари пешоб ажралиши ва дефикация бўлиши мумкин. АХ симпатик нерв ганглияларини ҳам қўзғатади, лекин бунда келиб чиқувчи ўзгаришлар М-холинамиметик таъсиридаги ўзгаришлар соясида қолади. Кўндаланг тарғил мускулларида АХ таъсирида қўзғалиш импульсларини ўтказилиши ортади.
Slayd 22
КАРБОХОЛИН- АХ ўхшайди, лекин холинэстераза ферменти уни гидролизламайди, шунинг учун у турғун ва таъсири давомлидир. Карбохолин М-ва Н-холинорецепторларни бараварига қўзғатади АХ чақирган ўзгаришлар содир бўлади. Тиббиётда карбахолин глаукомада, ичак ва пешоб пуфагини атониясини бартараф қилишда қўлланилади.
Кукун ва инекцияда 02,0,1
3% эритма
Slayd 23
Антихолинэстераз дори воситалари
Ацетилхолинэстераза ферменти билан ҳосил қиладиган бирикмасининг табиатига қараб антихолинэстераз воситалар 2га бўлинади:
қайтар таъсирли дорилар (физостигмин, прозерин, галантамин)
қайтмас таъсирли дорилар (фосфакол, фосфор органик бирикмалар)
Slayd 24
Антихолинэстераз воситалар қуйидаги хасталикларни даволашда қўлланилади:
глаукома (прозерин, физостигмин, фосфакол). Галантамин бу касалликларда ишлатилмайди, чунки маҳаллий қитиқловчи хусусиятига эга, коньюктивани шишига олиб келади;
ўтказилган полимиелитни қолдиқ ҳолатларини ва миастения билан кечувчи бошқа неврологик хасталикларда қўлланилади. Чунки антихолинэстераз моддалар МНСни қўзатади ва нерв-мушак синапслари ўтказувчанлигини оширади. Бундай холатларда галантамин прозеринга нисбатан фаоллироқдир;
ичак, пешоб пуфаги атониясида, ҳомиладорларда бачадон қисқаришини оширишда;
антидеполяризацияловчи кураресимон моддалар билан заҳарланганда ёки улар таъсирини камайтиришда (эдрофоний).
Slayd 25
Бу гуруҳга М-холинорецепторларни тўғридан-тўғри, бевосита қўзғатувчи бирикмалар киради. Заҳарли қўзиқорин-мухамор таркибидаги алкалоид-мускарин бу гуруҳ моддаларнинг энг асосий намоёндаси ҳисобланади. Лекин мускарин дори воситаси сифатида қўлланилмайди. Тиббиётда М-холиномиметиклардан пилокарпин ва ацеклидин қўлланилади.
Slayd 26
ПИЛОКАРПИН (Pilocarpini hydrocloridum). Жанубий Америкада ўсадиган тропик ўсимлик Pilocarpus pianatifolus jaborandiнинг баргидан олинадиган алкалоид. Синтез йўли билан ҳам олинган. Пилокарпин М-холинорецепторларни бевосита қўзғатиб, парасимпатик нерв системасини қўзғатилганда юзага чиқувчи ўзгаришлар чақиради. Пилокарпин, айниқса, безларнинг секрециясини кучайтиради (сўлак, тер). Амалиёт жиҳатдан пилокарпиннинг кўзга таъсири аҳамиятга эга (қорачиғни торайтиради, кўз босимини пасайтиради, аккомодация спазмини чақиради). Пилокарпинни эритма ёки суртма сифатида глаукомани даволашда ишлатилади.
Slayd 27
Амалиёт жиҳатдан пилокарпиннинг кўзга таъсири аҳамиятга эга (қорачиғни торайтиради (4-8 соат), кўз босимини пасайтиради, аккомодация спазмини чақиради – 2 соат). Пилокарпинни эритма ёки суртма сифатида глаукомани даволашда ишлатилади. (1,2,4% эритма; 1,2,3% – мазь)
Slayd 28
АЦЕКЛИДИН (Aceclidium)-синтетик препарат бўлиб, уни маҳаллий ва резорбтив таъсиридан фойдаланилади. Яъни глаукомани даволашда (коньюктивани таъсирлантириши мумкин) ва МИТ аъзолар, пешоб пуфаги, бачадон атониясида ишлатилади.
Slayd 29
Вазиятли масала
Мастения беморга скелет мушаклари тонуси ошириш мақсадида дори воситаси берилган. Бемор аҳволи яхшиланган, лекин гиперсаливация, кўп терлаш, ичаклар перисталтикаси ошиши шикоятлари пайдо бўлган.
Қайси дори воситаси беморга берилган? Асоратни келиб чиқиш механизми қандай? Қайси дори воситаси билан олдини олиш мумкин?
Slayd 30
Лифт бункерида ишлагандан сўнг, беморда заифлик, кўнгил айниши, кейин қусиш, тенезм ва беихтиёр дефекацияни ҳис қилди. 30 дақиқадан сўнг, безовталик, бош айланиши, бош оғриғи, кўзнинг хиралашиши, кучли терлаш, тил ва кўз қовоқларининг мушакларининг тортишиши бошланди. Бемор касалхонада олиб борилганда унинг аҳволи ёмонлашишда давом этди, нафас олишда, айниқса нафас чиқаришда қийинчилик бор эди. Шифокор яққол ифодаланган миоз ташхисини қўйди, пулс – дақиқада 92 зарба, қон босими – 160/100 мм Ҳг. Кейинчалик кома, тутилиш, брадикардия ва артериал гипотензия ривожланди. Ташхис қўйинг, мускарин ва никотинга ўхшаш таъсирларни ажратиб кўрсатиб, заҳарланишнинг патогенези ва аломатларини тушунтиринг; Қандай ёрдам кўрсатилади.
Вазиятли масала
Slayd 31
Вазиятли масала
Беморда операциядан кейин ичакларда атония бошланди. Бемор анамнезида бронхиал астма ва атриовентрикуляр ўтказувчанликнинг бузилиши бор. Беморга прозерин тавсия қилинган. Тўғри ёдошилганми. Асосланг.
Slayd 32
Foydalanilgan adabiyotlar
Xarkevich D.A. Farmakologiya. Uchebnik- 2021, Moskva «Meditsina»– 750 s.
Allayeva M.J., Xakhimov Z.Z., Ismailov S.R., Aminov S.S., Mustanov B.T. Farmakologia. Darslik– 2018, T. – 650b.
Manuchair Ebadi. Pharmacology. Textbook. 3- edition,Boston New York Toronto London, 1996.-p.357.
Azizova S.S. Farmakologiya elektron darslik. 2005 y.
Vidal. Lekarstvennыe preparatы v Uzbekistane. Spravochnik. 2010, M.: AstraFarmServis,. – 672 s.
Karen Whalen. Pharmacology. Textbook. 6- edition. «Lippincott illustrated reviews». 2015.- p. 637.
Slayd 33
E’tiboringiz uchun rahmat!
Slayd 34
Foydali havolalar
🛒 Barcha taqdimotlar | 📰 Yangiliklar | ℹ️ Biz haqimizda
| 5 |
|
0 |
| 4 |
|
0 |
| 3 |
|
0 |
| 2 |
|
0 |
| 1 |
|
0 |
Tegishli mahsulotlar
AJRALADIGAN VA AJRALMAYDIGAN BIRIKMALAR HAQIDA UMUMIY MA’LUMOTLAR mavzusidagi tayyor PPTX taqdimot. Mavzuning asosiy tushunchalari va rejasi yoritilgan.
- Slaydlar soni: 25 ta
- Fayl formati: PPTX
- Tili: o‘zbek tili
- Kategoriya: Asosiy
La routine quotidienne Utilisation d’illustrations mavzusidagi tayyor PPTX taqdimot. Mavzuning asosiy tushunchalari va rejasi yoritilgan.
- Slaydlar soni: 30 ta
- Fayl formati: PPTX
- Tili: o‘zbek tili
- Kategoriya: Asosiy
La Famille – Fiches de vocabulaire mavzusidagi tayyor PPTX taqdimot. Mavzuning asosiy tushunchalari va rejasi yoritilgan.
- Slaydlar soni: 26 ta
- Fayl formati: PPTX
- Tili: o‘zbek tili
- Kategoriya: Asosiy




Sharhlar
Hali sharhlar mavjud emas.